SEEbiz SlovenijaSEEbiz SlovenijaSEEbiz SlovenijaSEEbiz SlovenijaSEEbiz SlovenijaSEEbiz SlovenijaSEEbiz Slovenija
TRŽIŠTE NEKRETNINA
 
Stan na Obilićevom vencu skuplji nego u Beogradu na vodi
Autor/izvor: SEEbiz / Politika.rs
Datum objave: 03.12.2019. - 08:56:03
BEOGRAD - Tržište nekretnina u Srbiji iz godine u godinu beleži rast. Najviše prosečne cene standardno dostižu stanovi u najužem centru Beograda, gde je kvadrat već u proseku skuplji od 3.000 evra.

– Verovatno ne čudi da su nekretnine najskuplje na Obilićevom vencu, gde je prosek po kvadratu 3.101 evra. Sledi Topličin venac sa cenom od 3.027 evra, dok je na lokaciji „Beograd na vodi" prosečna cena kvadrata 2.958 evra – navode na sajtu za oglašavanje nekretnina „4zida" koji daje prikaz raspona prosečnih cena kvadrata za traženi deo grada. Obuhvaćene su lokacije u pet najvećih gradova u Srbiji: Beograda, Novog Sada, Niša, Kragujevca i Subotice, kao i popularnije nekretnine u Zrenjaninu, Somboru, Staroj Pazovi, Rumi...

Zanimljivo je, dodaju, da se u pojedinim krajevima značajno razlikuju prosečne cene stanova i kuća. Tako je, na primer, u beogradskom naselju Žarkovo prosečna cena stanova 1.131 evro po kvadratu, a kuća 795 evra. Za razliku od Žarkova, na Dedinju ili Senjaku kuće imaju veću vrednost nego stanovi. Na Dedinju je prosečna cena kvadrata kuće 2.464 evra, a na Senjaku 2.216. S druge strane, prosečna cena kvadrata za stanove na Dedinju je 1.965 evra, dok je na Senjaku 1.740 evra. Kako se navodi, razlog je verovatno to što se baš na ovim lokacijama nalaze luksuzne vile čija cena često iznosi i nekoliko stotina hiljada evra, što značajno podiže prosek ukupnih transakcija.

U Novom Sadu najskuplji kvadrati su, takođe, u centru – na Sajmištu i Adamovićevom naselju, gde se izgradio velik broj novih zgrada. Prosečna cena kvadrata na ovim lokacijama iznosila je malo više od 1.450 evra po kvadratu. Visoku cenu (prosečno oko 1.380 evra po kvadratu) drže i popularna novosadska naselja Liman i Grbavica.
Stručnjaci zapažaju da u manjim gradovi nema većih poskupljenja nekretnina, ali da postoji trend rasta cena kvadrata stanova nad cenom kvadrata kuća. U Zrenjaninu, recimo, u naselju Bagljaš prosečna cena kvadrata za stan iznosi 597 evra, dok su kuće drastično jeftinije – 321 evro po kvadratu.
Prema podacima Republičnog geodetskog zavoda, u prvoj polovini ove godine vrednost tržišta nekretnina u Srbiji bila je 1,8 milijardi evra, a oko 47.000 nepokretnosti dobilo je nove vlasnike. Za isti period prethodne godine prodato je 48.000 nepokretnosti, ali je ukupna novčana vrednost kupoprodajnih ugovora iznosila 1,6 milijardi evra.

Ovo je jasan pokazatelj da se ove godine, u odnosu na prethodnu, prodalo manje nekretnina, ali je iznos kupoprodajnih ugovora bio veći. Najveći deo novca s tržišta nekretnina, više od 50 odsto obrne se u Beogradu. Po prometu, nakon Beograda sledi Novi Sad, zatim Niš, Subotica, pa Kragujevac.

U glavnom gradu cene nekretnina poslednjih godina neprestano rastu, prema procenama, oko 10 odsto godišnje. Prema nezvaničnim informacijama, prošle godine prodato je oko 16.000 stanova u Beogradu u vrednosti oko devetsto miliona evra. Najveći broj stanova je starogradnja, a većina kupaca je bila iz unutrašnjosti.
Iako postoji utisak da su nekretnine sve skuplje, to nije slučaj u svim delovima Beograda.

Na Lionu i Zvezdari, recimo, nekretnine su bile najskuplje krajem 2016. godine i početkom 2017. Kvadrat je tada, u proseku, koštao 1.795 evra, dok je u trećem kvartalu ove godine cena bila 1.611 evra. Ipak, na velikom broju lokacija nekretnine su sve skuplje, posebno u onim krajevima gde je značajnija ponuda luksuznijih stanova. Prodavci nekretnina kažu da, iako i skupi stanovi imaju kupce, najbrže se, ipak, prodaju nekretnine manje kvadrature.