SEEbiz SlovenijaSEEbiz SlovenijaSEEbiz SlovenijaSEEbiz SlovenijaSEEbiz SlovenijaSEEbiz SlovenijaSEEbiz Slovenija
KRALJ MEŠETARENJA
 
Džarovski: Leđa mi je čuvao Stane Dolanc
Autor/izvor: SEEbiz / Politika
Datum objave: 21.10.2018. - 21:42:40
BEOGRAD - Kralj fudbalskih nameštaljki i estradnih marifetluka iz doba bivše Jugoslavije, Velibor Džaro Džarovski samo se naizgled povukao u ilegalu. Ali za „Politiku" tvrdi da ne može preko noći da zaboravi nešto što je radio poslednje četiri decenije.

Bivši predsednik Fudbalskog saveza Jugoslavije Slavko Šajber javno ga je optužio da je „crno zlo" jugoslovenskog fudbala, jer Džarovski i sada, posle toliko godina, priznaje da je namestio celo 34. kolo Jugoslovenske lige 1986. godine. Šajber je dolazio u splitski zatvor, pružajući dokaze tužiocu i istražnom sudiji da je misteriozni Džaro namestio čak 22 fudbalske utakmice.

– Pogrešili su, namestio sam 23 utakmice. Međutim, kada se došlo do analize utakmice Hajduk – Sloboda u Splitu, a rezultat je bio 1:1, onda je tužilac rekao – valja posle ovoga izaći na rivu. To je značilo, zašto da čačkamo Hajduk. Imamo Džarovskog i onako za 22 nameštene utakmice – seća se makedonski mešetar, piše Politika.

Pretili su mu zatvorskom kaznom od 15 godina. Pustili su ga posle 90 dana.

– Na početku suđenja rekao sam da je ovo ozbiljan slučaj i da će neko u sudnici umreti. Zaista, uskoro je preminuo tužilac, tast mog dobrog prijatelja, muzičara Tončija Huljića. Došao je novi tužilac Mladen Bajić, izuzetno pametan momak. Posle toga, postao je državni tužilac Hrvatske. U šali sam ga nazvao „svojim kadrom". Gospodin Bajić je posle gonio Ivu Sanadera, bivšeg premijera Hrvatske. Tako smo Sanader i ja postali njegovi najčuveniji klijenti – nastavlja sedamdesetogodišnji desperado jugoslovenskog fudbala, politike i estrade.

Kako je zaista uspeo da namesti čitavo kolo Jugoslovenske lige i još mnogo utakmica bez kazne?

– Nisu za meni najveći uspesi Zdravko Čolić, Mišo Kovač, „Bijelo Dugme", Tereza Kesovija, Bora Čorba, Oliver Mandić, Kemal Monteno, Miki Jevremović, „Indeksi" i „Leb i sol", čiji sam bio menadžer, već fudbalski klub Sloga Jugomagnat u prvoj Makedonskoj ligi. Osvojili smo tri titule zaredom, zahvaljujući meni.

Džarovski potom objašnjava svoju tehnologiju:

– U svakom klubu imate igrače koji su kockari, trebaju mu pare za kuću, želi novi auto ili ima ljubavnicu koju treba izdržavati. Normalno je da sam na stadionima, gde sam radio koncerte, upoznavao igrače. Muvao sam i s upravama klubova. Uđem u svlačionicu sudiji i kažem: „Ne vadite kartone, danas igraju dva prijateljska kluba. I svima je sve jasno."

Pitam ga ko mu je od političara čuvao leđa u doba socijalističke Jugoslavije jer je nemoguće da je tako ležerno činio krivična dela za koje su zaprećene visoke zatvorske kazne. Ko mu je, dakle, bio pokrovitelj?

– Naravno da sam imao politička leđa, i to široka, inače bih još bio u zatvoru. Jedan od mojih zaštitnika bio je Stane Dolanc, tadašnji šef tajne i javne policije Jugoslavije, čovek koji je hteo da nasledi Tita. Zaštitu mi je pružao i vlasnik kluba koji je bio prvak skraćene Jugoslavije, ispred Zvezde i Partizana. Bio je moj veliki prijatelj. Zajedno smo letovali i kockali se po kazinima. Još jedan moj zaštitnik je i danas kralj Svetog Stefana – donekle je zagonetan Džaro, ostavljajući da pogađamo ko su bila još dvojica njegovih moćnih prijatelja. Pored Dolanca, onaj drugi je, po logici stvari, Željko Ražnatović Arkan. O identitetu trećeg čoveka, „kralja Svetog Stefana", kako ga je nazvao Džarovski, možemo samo da nagađamo.

Ali nije sve teklo tako glatko za Džarovskog. Pucali su na njega kada je krao bodove za skopski Vardar dva puta. U Priboju na Limu i Tuzli.

– Nameštao sam ja i evropske klupske i reprezentativne utakmice. I jednu utakmicu reprezentacije Makedonije. Trebalo je izbaciti Republiku Irsku. Italijanski sudija je svirao dva penala za Makedoniju...

Insistiram od Džarovskog da mi odgovori, kako može da javno govori o nameštaljkama u kojima je učestvovao bez ikakvog kajanja.

– Zašto bih se plašio ovoga što govorim? Ti slučajevi su zastareli. Da se razumemo, ja sam, jednostavno, zabavljao ljude i narod Jugoslavije. Putujući zemljotres Zdravka Čolića, koji sam organizovao je sitnica za fudbalske zemljotrese koje sam izazvao – tvrdi on.

Kao što je siguran da mu zbog ovih reči ni ovoga puta neće faliti ni dlaka s glave, Džarovski smatra da utakmica Pari Sen Žermen – Zvezda nije nameštena. Zbog čega tako misli iskusni prevarant?

– Afera je lansirana da bi se u drugi plan stavilo mešetarenje u Belgiji. Opet će vreme pokazati da sam u pravu – siguran je on.

Dokaz da Džarovski nikada neće otići u penziju je i aktuelna politička situacija u Makedoniji.

– Političari iz Makedonije me preko svojih posrednika zovu da sredim situaciju u Sobranju oko promene ustava. To se, inače, rešava za pet minuta. Za toliko bih rešio ustavnu i politiku krizu, ali ne želim da se mešam u politiku. Ja imam odlične odnose i s vladajućom partijom u Makedoniji i s opozicijom, kao i s albanskim političkim partijama. Kontaktirali su me i jedni i drugi i treći, ponavljam, preko posrednika. Politika vam je kao i fudbal. Sve se može kupiti. Ali moj najbolji prijatelj među političarima Vasil Tupurkovski nije aktivan, pa ne želim da se mešam – tvrdi čovek koji piše knjigu koja će se zvati „Balkanski dribling". Snima i dokumentarac pod radnim naslovom „Profesor iz Makedonije".

Ko je misteriozni politički dribler zakulisnih fudbalskih radnji koji uz glasan osmeh nastavlja:

– Bilo je velikih političkih interesa da se klubovi plasiraju u Prvu ligu ili odu u Evropu. U nameštaljkama su najviše učestvovali šefovi SUP-a i direktori velikih fabrika i kombinata. Nisam nameštao utakmice samo s kešom, već i s bariranim čekovima, vaučerima, akceptnim nalozima – otkriva on.

Kada ga pitaju kada je rođen, on kaže samo šifru – IB. Velibor Džarovski je rođen 1948. godine. Podrazumeva se da je bio dobar prijatelj s generalom Jovom Kapičićem, šefom Udbe i Golog otoka.

– Kapičić je bio dobar čovek. Lazar Koliševski mi je često govorio da ga puno pozdravim – opet se smeje balkanski dribler čiji je životni moto: „Ne dirajte mi ćerku, Zdravka Čolića i Crvenu zvezdu."

I poručuje:

– Dok hodam, uvek ću da radim, da bih dokazao da sam najveći. I, naravno, zbog para!